Zamućen vid koji se polako pogoršava, boje koje deluju bleđe, smetanje farova noću, oreoli oko svetala, potreba za jačim svetlom pri čitanju ili česte promene dioptrije mogu biti znaci katarakte. Problem je što se katarakta često razvija postepeno, pa se čovek navikne na promenu i ne primeti koliko mu je vid oslabljen.
Ako primećujete promene vida, oftalmološki pregled može utvrditi da li je njihov uzrok katarakta ili neko drugo stanje.
Ne morate sami da procenjujete da li imate kataraktu. Prvi korak je oftalmološki pregled.
Šta je katarakta?
Katarakta je zamućenje prirodnog očnog sočiva. Zdravo sočivo je providno i pomaže da se svetlost pravilno fokusira na mrežnjaču. Kada sočivo postane zamućeno, svetlost se rasipa i slika može postati mutna, manje kontrastna ili bleđa.
Katarakta je češća sa godinama, ali nije stanje koje se javlja samo kod veoma starih osoba. Može se razviti ranije, a na njen nastanak mogu uticati i dijabetes, povrede oka, ranije očne operacije, dugotrajna terapija određenim steroidima i drugi faktori.
Koji su najčešći simptomi katarakte?
Katarakta ne mora odmah izazvati izražene tegobe. Kako napreduje, pacijenti najčešće primećuju:
- zamagljen, mutan ili „zavesast“ vid;
- slabiji kontrast i osećaj da slika nije dovoljno oštra;
- bleđe ili žućkastije boje;
- smetanje jakog svetla, sunca ili farova;
- oreole oko izvora svetlosti;
- slabiji vid noću;
- veću nesigurnost tokom noćne vožnje;
- potrebu za jačim svetlom prilikom čitanja;
- češće promene dioptrije ili utisak da nove naočare kratko pomažu.
Slične simptome mogu izazvati i druga očna stanja, uključujući bolesti mrežnjače, glaukom, promene na rožnjači ili neodgovarajuća dioptrija. Zato se samo na osnovu simptoma ne može pouzdano zaključiti da je u pitanju katarakta.
Primećujete neke od ovih simptoma?
Zakažite pregled i proverite da li imate kataraktu. Pregled je važan i zato što slične simptome mogu izazvati druga očna stanja.
Kako se utvrđuje da li pacijent ima kataraktu?
Oftalmolog tokom pregleda procenjuje oštrinu vida, stanje prednjeg segmenta oka i providnost očnog sočiva. U zavisnosti od nalaza i potreba pacijenta, pregled može uključiti merenje očnog pritiska, određivanje dioptrije, širenje zenica i pregled očnog dna, kao i dodatnu dijagnostiku kada je potrebna.
U Oftalmološkoj ordinaciji Stefanovići detaljnim pregledom može se utvrditi da li postoji katarakta, koliko je izražena i u kojoj meri objašnjava tegobe koje pacijent oseća. Važno je razlikovati kataraktu od drugih razloga za slabiji vid, jer se odluka o daljim koracima zasniva na kompletnom nalazu, a ne samo na jednom simptomu.
Kada je vreme za operaciju katarakte?
Ne postoji univerzalni trenutak kada katarakta „mora da sazri“ da bi se operisala. Savremena odluka o tome kada operisati kataraktu zasniva se pre svega na tome koliko ona utiče na vid i svakodnevni život.
O operaciji se najčešće razgovara kada smetnje počnu da otežavaju čitanje, vožnju, posao, gledanje televizije, prepoznavanje lica, kretanje ili druge aktivnosti koje su pacijentu važne. Kod nekoga će katarakta dugo moći samo da se prati, dok će drugoj osobi i umeren pad vida značajno remetiti svakodnevno funkcionisanje.
Odluku treba doneti individualno, u razgovoru pacijenta sa oftalmologom, uz razmatranje koristi, mogućih rizika i drugih očnih bolesti koje mogu uticati na očekivani rezultat.
Važno: prvi korak nije „zakazivanje operacije“, već pregled koji treba da pokaže da li zaista postoji katarakta, koliko utiče na vid i da li je u tom trenutku potrebno praćenje ili dalje lečenje.
Da li katarakta može da se izleči kapima ili naočarima?
U početnim fazama promena dioptrije, jače osvetljenje ili odgovarajuće naočare ponekad mogu privremeno olakšati svakodnevne aktivnosti. Međutim, naočare ne uklanjaju samo zamućenje sočiva.
Za sada ne postoji dokazano lečenje kapima koje može ukloniti već nastalu kataraktu. Kada katarakta dovoljno utiče na vid i svakodnevni život, operacija je način da se zamućeno prirodno sočivo ukloni i zameni veštačkim intraokularnim sočivom. To je osnova savremenog odgovora na pitanje kako se leči katarakta.
Kako izgleda operacija katarakte?
Tokom operacije katarakte, odnosno operacije sive mrene, zamućeno prirodno sočivo se uklanja, a na njegovo mesto se ugrađuje providno veštačko intraokularno sočivo. Zahvat se uobičajeno izvodi kao dnevna procedura, bez klasičnog višednevnog boravka u bolnici, mada tačan plan zavisi od ustanove, hirurga i zdravstvenog stanja pacijenta.
Operacije katarakte se ne izvode u Oftalmološkoj ordinaciji Stefanovići.
Kada prof. dr Ivan Stefanović nakon pregleda proceni da je operacija indikovana, pacijentu objašnjava nalaz i naredne korake i, po potrebi, može preporučiti odgovarajućeg hirurga odnosno ustanovu u kojoj se operacija obavlja. Pacijent zatim može nastaviti oftalmološko praćenje u Ordinaciji Stefanovići pre i nakon zahvata, u skladu sa preporukama operatera.
Da li operacija katarakte boli?
Operacija se najčešće izvodi uz lokalnu anesteziju, obično kapima za umrtvljivanje oka, a po potrebi se mogu koristiti i drugi oblici anestezije ili sedacije. Mnogi pacijenti tokom procedure ne osećaju bol, ali mogu primećivati svetlost, pokrete, pritisak ili dodir.
Iskustvo nije potpuno isto kod svakoga. Ako pacijent ima strah, druge bolesti ili posebne potrebe, važno je da o tome razgovara sa hirurgom i anesteziološkim timom pre zahvata.
Intraokularna sočiva – šta treba znati?
Postoji više tipova intraokularnih sočiva. Razlikuju se po optičkim karakteristikama i po tome za koje potrebe vida mogu biti namenjena. Izbor ne treba zasnivati samo na želji da se „skinu naočare“, već na stanju oka, drugim očnim bolestima, dioptriji, životnim navikama i realnim očekivanjima pacijenta.
Preporuku daje hirurg nakon odgovarajućih merenja i pregleda. Nijedan tip sočiva nije najbolji za svakog pacijenta, a i nakon uspešne operacije nekim ljudima će i dalje biti potrebne naočare za pojedine udaljenosti ili aktivnosti.
Pregled i priprema pre operacije
Pregled pre operacije katarakte važan je zbog potvrde dijagnoze, procene drugih delova oka i planiranja daljeg lečenja. Pre zahvata se obavljaju i specifična merenja potrebna za izračunavanje jačine intraokularnog sočiva, kao i dodatni pregledi kada postoje druge očne ili opšte bolesti.
Profesor Stefanović može pratiti pacijenta tokom perioda procene i pripreme, objasniti šta nalazi znače i savetovati ga o narednim koracima. Sam operativni plan, izbor sočiva, anestezija i konačna priprema dogovaraju se sa hirurgom i ustanovom u kojoj će operacija biti izvedena.
Niste sigurni da li je vreme za operaciju?
Pregled može pokazati da li je uzrok vaših tegoba katarakta i da li je u ovom trenutku potrebno praćenje ili razgovor o operaciji.
Šta očekivati nakon operacije?
Nakon operacije vid može u početku biti zamućen, oko osetljivije na svetlo, a mogući su blaga nelagodnost, peckanje ili osećaj stranog tela. Pacijent dobija terapiju i uputstva od operatera i treba da ih prati tačno onako kako su propisana.
Oporavak nije isti kod svih. Brzina poboljšanja vida zavisi od stanja oka, drugih bolesti i toka samog zahvata. Zbog toga nije dobro oslanjati se na univerzalna pravila tipa „posle tačno nekoliko dana sve je dozvoljeno“. Povratak vožnji, fizičkom radu, sportu i drugim aktivnostima treba uskladiti sa preporukom hirurga i nalazom na kontrolama.
Kontrole nakon operacije katarakte
Kontrole služe da se proveri kako oko zarasta, kakav je očni pritisak, položaj intraokularnog sočiva i da li postoje znaci upale ili drugih problema. Takođe se prati konačan vid i, kada dođe vreme, procenjuje da li su potrebne nove naočare.
Pacijent može obavljati postoperativne oftalmološke kontrole i praćenje u Oftalmološkoj ordinaciji Stefanovići, u skladu sa planom i preporukama lekara koji je izvršio operaciju. Ako se na kontroli uoči nešto što zahteva procenu operatera ili hitno zbrinjavanje, pacijent se upućuje na odgovarajući naredni korak.
Mogući rizici i komplikacije
Operacija katarakte je jedna od najčešće izvođenih operacija u oftalmologiji, ali kao i svaki hirurški zahvat ima moguće rizike i komplikacije. Mogu se javiti upala, infekcija, krvarenje, promene očnog pritiska, otok rožnjače ili mrežnjače, pomeranje intraokularnog sočiva, ruptura zadnje kapsule ili, ređe, ablacija retine i ozbiljniji gubitak vida.
Većina pacijenata prolazi kroz operaciju bez ozbiljnih komplikacija, ali lični rizik nije isti za svakoga. Zato su preoperativna procena, razgovor sa hirurgom i redovne kontrole važan deo procesa.
Ako se nakon zahvata jave naglo pogoršanje vida, jak ili rastući bol, izraženo crvenilo, novi brojni „mušice“, bljeskovi ili senka u vidnom polju, potrebno je odmah kontaktirati operatera ili hitnu oftalmološku službu.
Šta je „sekundarna katarakta“?
Kod nekih pacijenata mesecima ili godinama nakon operacije može doći do zamućenja zadnjeg dela kapsule u kojoj se nalazi veštačko sočivo. To stanje se naziva posteriorna kapsularna opacifikacija, a često se u svakodnevnom govoru naziva „sekundarna katarakta“.
Važno je znati da se izvađena katarakta nije ponovo pojavila i da novo veštačko sočivo nije „zaraslo“. Zamućenje se nalazi na kapsuli iza sočiva i, kada utiče na vid, oftalmolog procenjuje da li je potreban laserski tretman.
Najčešća pitanja pacijenata
Kako da znam da li imam kataraktu?
Simptomi poput zamućenog vida, bleđih boja, smetanja svetla i slabijeg noćnog vida mogu ukazivati na kataraktu, ali nisu specifični samo za nju. Pouzdan odgovor daje oftalmološki pregled.
Kada je vreme za operaciju?
Najčešće onda kada katarakta počne značajno da remeti aktivnosti koje su vam važne ili kada oftalmolog proceni da postoji drugi medicinski razlog za operaciju. Ne postoji jedno pravilo koje važi za sve pacijente.
Da li operacija boli?
Najčešće se koristi lokalna anestezija i većina pacijenata ne opisuje zahvat kao bolan, ali mogu osećati pritisak ili druge senzacije. O anesteziji se razgovara sa timom koji izvodi operaciju.
Koliko traje oporavak?
Vid često počinje da se popravlja relativno brzo, ali potpuno zarastanje i stabilizacija mogu trajati duže. Tačan tok zavisi od pacijenta, pa treba pratiti uputstva operatera i kontrole.
Da li ću nakon operacije nositi naočare?
Moguće je. Zavisi od izabranog intraokularnog sočiva, dioptrije i potreba za vidom na daljinu i blizinu. Neki pacijenti i nakon operacije koriste naočare za određene aktivnosti.
Može li se katarakta ponovo pojaviti?
Uklonjena katarakta ne raste ponovo. Može se javiti zamućenje zadnje kapsule, takozvana „sekundarna katarakta“, koje se razlikuje od prvobitne katarakte.
Da li se operišu oba oka istovremeno?
U praksi se oči često operišu odvojeno, ali u određenim centrima i kod pažljivo odabranih pacijenata moguće su i druge strategije. O tome odlučuje hirurg prema stanju oba oka i protokolu ustanove.
Gde se obavlja operacija ako Ordinacija Stefanovići ne operiše kataraktu?
Operacija se obavlja u odgovarajućoj hirurškoj ustanovi. Ako pregled pokaže da je operacija potrebna, prof. dr Ivan Stefanović može pacijentu objasniti sledeće korake i po potrebi preporučiti odgovarajućeg hirurga.
Mogu li pregled i kontrole da obavim kod profesora Stefanovića?
Da. U Ordinaciji Stefanovići možete obaviti pregled radi procene da li imate kataraktu i koliko utiče na vid. Profesor Stefanović može pratiti pacijenta kroz proces procene, preoperativno praćenje i postoperativne oftalmološke kontrole, u skladu sa preporukama operatera.
Proverite da li je uzrok promena vida katarakta
Ako primećujete zamućen vid, smetanje svetla, slabiji noćni vid ili druge promene vida, nemojte čekati da sami procenjujete njihov uzrok. Oftalmološki pregled može pokazati da li postoji katarakta i da li je potrebno samo praćenje ili dalje lečenje.
Zakažite oftalmološki pregled u Ordinaciji Stefanovići i proverite stanje svog vida.
Ako je operacija potrebna, prof. dr Ivan Stefanović će objasniti naredne korake, po potrebi preporučiti hirurga i nastaviti praćenje pacijenta pre i nakon zahvata.
Medicinski izvori
Za proveru medicinskih činjenica korišćeni su aktuelni materijali National Eye Institute, American Academy of Ophthalmology i NHS. Tekst je edukativan i ne zamenjuje pregled i individualni savet lekara.
Autor: Oftalmološka ordinacija Stefanovići
Stručno pregledao: Prof. dr Ivan Stefanović, vitreoretinalni hirurg
Poslednja stručna revizija: 15. septembar 2026.